Atrofija vilice

Atrofija vilice

Atrofija vilice predstavlja postepeni gubitak koštanog tkiva u gornjoj ili donjoj vilici. Ovaj proces najčešće nastaje kao posledica gubitka zuba i dugotrajnog izostanka adekvatne nadoknade. Iako se razvija sporo, atrofija vilice može imati ozbiljne funkcionalne i estetske posledice ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.

Šta je atrofija vilice?

Atrofija vilice je prirodan biološki proces tokom kojeg dolazi do smanjenja zapremine i gustine vilične kosti. Kost koja više nema funkcionalno opterećenje, poput žvakanja, postepeno se razgrađuje i povlači.

Da bi se tačno utvrdio stepen atrofije, neophodna je detaljna dijagnostika, uključujući snimanje zuba i vilica, koje omogućava preciznu procenu količine i kvaliteta kosti.

Zašto dolazi do atrofije vilice?

Najčešći uzrok atrofije vilice je gubitak jednog ili više zuba bez pravovremene nadoknade. Kada zub nedostaje, kost više ne prima stimulaciju koja je neophodna za njeno očuvanje.

Dugotrajno nošenje neadekvatnih proteza, kao i potpuni izostanak terapije, dodatno ubrzavaju ovaj proces. U uznapredovalim slučajevima, pacijenti se često oslanjaju na totalne proteze, koje ne sprečavaju dalje povlačenje kosti.

Kako se atrofija vilice prepoznaje?

Atrofija vilice se u ranim fazama često ne primećuje, jer ne izaziva bol. Međutim, kako proces napreduje, mogu se javiti vidljive promene u izgledu lica, smanjenje visine donje trećine lica i problemi sa stabilnošću proteza.

Pored estetskih promena, atrofija može otežati kasniju ugradnju implantata i povećati rizik od komplikacija tokom terapije.

Mogućnosti terapije i rešenja

Lečenje atrofije vilice zavisi od njenog stepena. U blažim slučajevima moguće je planirati implantološku terapiju uz prilagođen pristup, dok je kod izraženog gubitka kosti često neophodna dodatna priprema.

Jedna od najčešćih procedura u takvim situacijama je sinus lift, kojim se obezbeđuje dovoljna količina kosti za stabilnu ugradnju implantata.

Pravovremena terapija i pravilno planiranje smanjuju rizik od neuspeha, uključujući i gubitak zubnih implanata, koji je češći kod pacijenata sa izraženom atrofijom vilice.

Zaključak

Atrofija vilice je česta, ali često zanemarena posledica gubitka zuba. Iako se razvija postepeno, njene posledice mogu biti ozbiljne ukoliko se ne reaguje na vreme.

Rana dijagnostika, pravovremena nadoknada izgubljenih zuba i individualno planirana terapija ključni su faktori za očuvanje vilične kosti i dugoročno oralno zdravlje.